БОРБА ПРОТИВ ЛАЖНИХ ВЕСТИ ПО КРАГУЈЕВАЧКОМ РЕЦЕПТУ

У ери дигиталне комуникације и убрзаног протока информација, лажне вести, дезинформације и нетранспарентни медији постали су један од кључних изазова за савремена друштва. У Србији, истраживање које је спровео ЦеСИД показује да чак половина грађана никада не проверава извор вести које конзумира, док 75% грађана свакодневно информације прима путем друштвених мрежа – међу младима тај број иде и до 88%. У таквом окружењу, алгоритми фаворизују сензационалистички садржај, а нетачне информације се шире брже и шире од тачних. Ово ствара озбиљне последице по поверење у медије, јавне институције и доношење одлука заснованих на чињеницама. Европска унија већ годинама улаже у пројекте изградње отпорности заједница на дезинформације кроз образовање, развој локалних медија и јачање дигиталне писмености, док се и домаће организације све активније укључују у ову борбу.

Ситуација у Крагујевцу добар је пример локалног контекста у ком се рефлектују сви поменути проблеми. Због тога су се окупили грађани у Групу за узбуњивање и обавештавање грађана, како су назвали свој мали тим који се латио да укаже на овај локални проблем. Они су почетком ове године предложили своју друштвено корисну идеју на конкурсу ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво, и – међу више десетина идеја – њихова је била награђена средствима за реализацију активности у периоду од фебруара до јуна 2025. године.
Окупљени око заједничких вредности и дугогодишњег пријатељства, чланови ове неформалне групе – углавном медијски професионалци – већ годинама сарађују у различитим иницијативама од значаја за локалну заједницу. Посебно се издваја њихов рад током пандемије ковида 19, када су, препознајући потребу за правовременим и поузданим информацијама, покренули Фејсбук страницу „Крагујевац у борби против ковида 19“, која је за кратко време стекла велики број пратилаца. У тренутку опште збуњености и ширења дезинформација, својим професионалним приступом пружали су грађанима не само проверене податке, већ и простор за критичко размишљање и отпор теоријама завере. Њихова мисија – залагање за медијску писменост и активно грађанство – временом је добила нове облике. Иза њих су бројне акције у заједници: од уређења простора око зграда, садње зеленила и обнове мобилијара, до недавно реализованог пројекта уз подршку ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво. Иако неформални, њихов утицај је формативан – кроз личну иницијативу, сарадњу и одговорност, показују како удружени појединци могу чинити разлику у животу целог насеља.

Према њиховим тврдњама, вишегодишња девастација локалне медијске сцене ослабила је капацитете професионалних редакција, док је истовремено створила плодно тло за ширење тзв. „фантомских медија“ – нерегистрованих портала без јасног власништва, уредничке политике или одговорности. Такви портали, често са великим бројем пратилаца на друштвеним мрежама, пласирају непоуздане, непроверене, па и лажне информације које се брзо шире. Поред њих, значајан број затворених Фејсбук група и профила окупља хиљаде локалних корисника, чиме додатно појачава утицај нетачних садржаја. Илустративан је пример из претходних година када је вест о „белом комбију“ изазвала панику међу родитељима, иако је брзо демантована од стране полиције. У таквом амбијенту, јачање медијске писмености грађана, укључујући способност критичког читања и провере информација, постаје неопходно. Пројекти који грађанима пружају знања и алате за препознавање дезинформација не доприносе само бољем информисању, већ и јачању локалне демократије и друштвене отпорности.

Чланови неформалне групе су кроз овај пројекат желели да допринесу подизању свести о штетном утицају лажних вести, спинова и теорија завере, али и да оснаже грађане да им се активно супротставе. Кроз кампању на друштвеним мрежама и завршни догађај у форми јавног разговора, указивали су на значај медијске писмености и подстицали суграђане да препознају и деле само проверене информације. Циљ је био да грађани не остану пасивни примаоци дезинформација, већ да постану део решења – активни учесници у борби за тачно, одговорно и поуздано информисање.

Током трајања пројекта, спровели су обимну кампању усмерену на препознавање и разоткривање лажних вести и дезинформација. Анализирали су бројне примере манипулације садржајем, при чему је на крају пројекта остало и неколико необјављених случајева због превеликог броја идентификованих примера. Најважније поруке и разоткривене дезинформације пласиране су кроз визуелно препознатљиве и садржајно јасне објаве на друштвеним мрежама, које су имале за циљ едукацију грађана о облицима и механизмима обмане. Кампања је додатно проширена кроз две јавне трибине под називом Истините лажи, које су представљале кључне догађаје овог пројекта – не само као место сусрета и размене мишљења, већ и као својеобразни завршни преглед постигнутих резултата. Снимци са трибина наставили су да живе и након формалног завршетка пројекта, ширећи поруке о важности медијске писмености и даље путем Јутјуб канала једног од аутора пројекта – Мирослава Милетића. Активности су, према тврдњама чланова групе, у потпуности реализоване, а интересовање публике и број забележених примера показали су колико је тема лажних вести и даље дубоко присутна у свакодневици локалне заједнице.

???? Видео у прилогу:
https://www.youtube.com/shorts/uaOkZo8O_O0

Овај текст је израђен уз подршку Европске уније у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“, који спроводи Београдска отворена школа у партнерству са организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ЕНЕЦА, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung). За садржај текста одговоран је искључиво аутор и он ни на који начин не одражава ставове Европске уније.