ОД ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ ДО ПРОЈЕКТА ОД ВИШЕ ДЕСЕТИНА МИЛИОНА: ШТА ГРАЂАНИ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ПОКУШАВАЈУ ДА УТВРДЕ

Истраживање које су покренули грађани не зауставља се, међутим, само на питању депоније. У фокусу је и начин на који је осмишљен, финансиран и промовисан пројекат новог рециклажног дворишта.

Према документацији, пројекат је првобитно процењен на 43.568.000 динара, од чега Министарство заштите животне средине обезбеђује 34.569.260 динара, а Општина око девет милиона.

Међутим, истраживање указује да су се касније појавила нова питања о стварном обиму и цени пројекта. У септембру 2026. расписана је јавна набавка вредна више од 65 милиона динара, која обухвата додатну техничку документацију, инфраструктуру и радове.

Грађани зато покушавају да утврде како је дошло до разлике између првобитно представљене вредности пројекта и касније јавне набавке, шта је већ било урађено и плаћено, а шта се сада поново пројектује и финансира.

Посебно питање односи се на документацију. У истраживању се наводи да у време када је пројекат већ био представљен и финансиран нису били прибављени сви документи који су касније укључени у нову набавку — попут локацијских услова, документације о процени утицаја на животну средину и потпунијег решења управљања атмосферским водама.

Истраживање се бави и питањем одговорности за саму дивљу депонију. Инспекцијски поступци и пријаве грађана показују да је проблем био познат надлежнима и да су постојали налози за уклањање отпада, али грађани траже одговор на питање зашто се проблем годинама понављао и ко је дозволио или пропустио да спречи даље одлагање.

Још један правац истраживања односи се на транспарентност рада институција. Грађани наводе да су до појединих информација долазили тек после ургенција и обраћања Поверенику за информације од јавног значаја, док од ЈКП „Паланка 2020“ на део захтева нису добијали одговоре.

Истраживање посебно скреће пажњу и на временски контекст у којем је пројекат представљан јавности. Уговор о реализацији пројекта потписан је 22. марта 2026, недељу дана пре локалних избора који су у Смедеревској Паланци одржани 29. марта.

Аутори истраживања то посматрају као разлог да се додатно провери да ли је јавни пројекат коришћен и у политичкој промоцији. Само временско поклапање, међутим, није довољно да то докаже — због тога се даље анализирају јавне објаве, наступи функционера, документи и ток реализације пројекта.

За грађане, суштина проблема није у томе да ли је Смедеревској Паланци потребно рециклажно двориште. Напротив, уређен систем управљања отпадом је потребан.

Питање је како се до тог решења дошло, колико ће оно на крају заиста коштати, да ли су процедуре спроведене у правом редоследу и ко ће сносити одговорност за проблем који је постојао годинама пре најаве новог пројекта.

Зато се истраживање наставља праћењем јавне набавке, буџетских издвајања, издатих дозвола, уклањања постојећег отпада и стварног стања на терену.

Јер грађанима није довољна само нова табла са називом пројекта.

Важно је да могу да виде шта је планирано, колико је плаћено и шта је за тај новац стварно урађено.