ГРАЂАНИ ИСТРАЖУЈУ: КО ОДЛУЧУЈЕ КОЛИКО НОВЦА ДОБИЈА КОЈЕ СЕЛО?

Na prvi pogled, odgovor bi trebalo da bude jednostavan: pogledati budžet i videti koliko novca pripada kom selu. Međutim, dosadašnje istraživanje pokazuje da je stvar znatno složenija.

Sredstva za sela ne prolaze samo kroz budžete mesnih zajednica. Veliki deo ulaganja planira se kroz opštinske programe, javne nabavke i javna preduzeća. U budžetu za 2025. samo za održavanje saobraćajne infrastrukture bilo je planirano 91 milion dinara, ali iz samog budžeta nije moguće videti koliko od tog iznosa pripada Kusatku, Azanji, Selevcu ili drugim naseljima.

Sličan problem vidi se i u javnim nabavkama. U planu za 2026. pojedini projekti su vrlo precizno označeni — na primer, izgradnja dečjeg igrališta u Kusatku procenjena je na 6.196.075 dinara. Istovremeno, skoro 30 miliona dinara za sanaciju makadamskih kolovoza planirano je zbirno za teritoriju cele opštine, bez podatka iz samog plana koliko će pripasti kom naselju.

Upravo tu građani vide problem: novac je planiran, ali njegov put do konkretnog sela često nije lako pratiti.

Zato se sada porede Kusadak, Azanja i Selevac, analiziraju budžeti i rebalansi, planovi javnih nabavki, infrastrukturni programi i dokumentacija javnih preduzeća. Cilj nije da se unapred tvrdi da je neko selo oštećeno, već da se utvrdi da li građani mogu da dođu do jasnog odgovora na nekoliko osnovnih pitanja: šta je u njihovom mestu planirano, koliko je koštalo, da li je izvedeno i zašto je baš taj projekat dobio prioritet.

Dosadašnja analiza pokazala je i da direktan budžet mesne zajednice ne govori mnogo o ukupnom ulaganju u selo. Jedno mesto može imati relativno mali budžet MZ, a istovremeno dobiti višemilionske radove kroz opštinske programe puteva, vodovoda ili druge infrastrukturne projekte.

Zbog toga se istraživanje sada pomera sa prostog poređenja budžeta na mnogo važnije pitanje — koliko je ukupno javnog novca zaista stiglo u svako selo i koliko je taj proces transparentan.

Sledeći korak je pribavljanje dokumentacije koja iz javno objavljenih planova nije vidljiva: spiskova deonica, predmera, ugovora, podataka o izvedenim radovima, kao i dokumenata iz kojih se može videti po kojim kriterijumima se određuju prioriteti.

Građani tako pokušavaju da sastave ceo trag:

planirano → ugovoreno → izvedeno → plaćeno.

Tek tada će moći da se vidi ne samo koliko je novca namenjeno selima, već i da li postoji jasno i proverljivo objašnjenje zašto je neko ulaganje završilo baš na određenom mestu.