ГРАЂАНИ ИСТРАЖУЈУ СТАЊЕ ОШ „ЂУРА ЈАКШИЋ“ У ОРЕШКОВИЦИ

Грађани су зато започели детаљније истраживање јавне документације, са циљем да се утврди јасна хронологија проблема: када је стање школе први пут евидентирано, ко је за њега знао, које су мере биле планиране и шта је од тога реализовано.

Досадашња анализа показује да је школа претходних година добијала средства за редовно функционисање и одржавање. Међутим, важно је направити разлику између текућих поправки и озбиљнијих радова на санацији или реконструкцији објекта.

Један од значајнијих налаза односи се на 2023. годину. У Плану енергетске ефикасности Општине Петровац на Млави школа у Орешковици била је обухваћена мером под називом „Енергетска санација са реконструкцијом ОШ ‘Ђура Јакшић’ – Орешковица“. За ову меру била је процењена вредност од око 16.500 евра, а међу планираним радовима били су замена столарије, радови на фасади и интервенције на систему грејања.

Према информацијама са терена, део радова је и реализован, укључујући замену прозора. Ипак, из до сада доступних докумената није могуће утврдити у којој мери је цела планирана санација спроведена, нити зашто су поједини проблеми остали нерешени.

Посебну забринутост изазива садашње стање унутрашњости школе. На фотографијама су видљиве изражене пукотине на зидовима, оштећења у зонама плафона и одвајање завршних слојева. Саме фотографије, међутим, нису довољне да би се закључило да ли објекат представља безбедносни ризик. Због тога је једно од кључних питања истраживања да ли је икада урађена стручна процена стања објекта и да ли су надлежни органи издавали налоге или препоруке за санацију.

Додатно, у буџетској документацији за 2023. годину уочено је и додатно издвајање од 441.000 динара за ОШ „Ђура Јакшић“, али из јавно доступних докумената за сада није јасно за коју намену су та средства коришћена. У 2024. години буџет школе је такође повећан у односу на првобитни нацрт, али ни за тај износ још није утврђена конкретна намена.

У истом периоду, друге школе на територији општине имале су јасно дефинисане капиталне пројекте реконструкције и санације. То не значи да су средства намењена Орешковици преусмеравана другим школама, јер за такву тврдњу нема доказа, али отвара важно питање: зашто планирана мера за Орешковицу није прерасла у целокупан капитални пројекат реконструкције?

Истраживање се сада усмерава на документа која нису јавно доступна. Биће затражени записници инспекција, стручни налази о стању објекта, пројектно-техничка документација, преписка школе и Општине, као и подаци о томе да ли су и када тражена средства од надлежних министарстава.

Посебно ће бити проверена и тврдња да је за наставак реконструкције недостајала одређена документација. Циљ је да се утврди ко је био одговоран за њену припрему, да ли је школа била позвана да је достави и да ли је то учињено.

Уместо претпоставки, грађани траже документе и јасне одговоре.

Шта је било планирано? Шта је плаћено? Шта је урађено? Ко је знао за стање школе и шта је предузео?

То су питања на која ће наредна фаза истраживања покушати да да одговор.