ЗАДРУГАРСКИ ДОМ У ВРАНОВУ: ЧИЈИ ЈЕ, КО МОЖЕ ДА ГА ОБНОВИ И ЗАШТО И ДАЉЕ ПРОПАДА?

Управо је у Вранову 1894. године основана прва земљорадничка кредитна задруга у Србији, па овај објекат има и шири симболички значај у причи о развоју задругарства. Ипак, до данас нису разјашњена сва питања која се тичу његовог статуса, обнове и будуће намене.

Досадашњим истраживањем утврђено је да се објекат налази на катастарској парцели 1791 у КО Враново, да је власник Република Србија, док Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде има право коришћења. Тиме је једно од почетних питања – „чији је Дом?“ – у великој мери разјашњено.

Међутим, то је отворило важнија питања: ко данас има овлашћење да покрене обнову, ко може да да сагласност за радове, да ли је могуће пренети право коришћења на Град или локалну заједницу и шта је конкретно потребно да би објекат поново био стављен у функцију.

Посебно се истражује и статус заштите објекта. У јавно доступним регистрима за сада није пронађен поуздан доказ да је Задругарски дом појединачно проглашен за непокретно културно добро, али остаје могућност да има неки други вид заштите или евидентирања. То треба да потврди Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево.

Још један важан траг је документација о реконструкцији из 2022. године. Према досадашњим сазнањима, постоје материјали који приказују како би Дом могао да изгледа после обнове, као и предмер и предрачун. Ипак, још није утврђено ко је документацију наручио и платио, ко је био пројектант, да ли су прибављени услови и сагласности и зашто пројекат није реализован.

Паралелно са правним и административним питањима, анализирани су и буџети Града Смедерева.

У 2024. години за програмску активност „Унапређење система очувања и представљања културно-историјског наслеђа“ било је планирано свега 1.000 динара. У 2025. тај износ је повећан на нешто више од 5 милиона динара, а готово цео износ је и реализован. За 2026. годину планирано је 10 милиона динара, а тај износ је остао непромењен и после првог ребаланса.

Истовремено, Задругарски дом у Вранову се у прегледаним буџетским и капиталним документима за 2024, 2025. и 2026. годину не појављује као посебно именован пројекат обнове.

То не значи да новца за овакве радове нема. Буџет Града садржи ставке за израду техничке документације, реконструкцију, санацију и адаптацију објеката, као и средства за заштиту културно-историјског наслеђа. Питање је, међутим, зашто Задругарски дом до сада није постао јасно дефинисан пројекат и да ли је главна препрека правни статус, недостатак институционалне иницијативе, буџетски приоритети или нешто друго.

Истраживање зато више није усмерено само на прошлост објекта, већ пре свега на садашњост: ко данас може да покрене обнову, шта је до сада урађено и шта конкретно недостаје да би се са речи и планова прешло на радове.

Грађани настоје да до тих одговора дођу кроз катастарску документацију, буџетске податке, пројектну документацију и захтеве за приступ информацијама од јавног значаја.

Циљ није само да се утврди ко је формално надлежан, већ и да се покаже да ли за обнову овог објекта постоји реалан правни и финансијски пут.

Јер питање више није само шта је Задругарски дом некада био, већ шта још може да буде – и ко треба да преузме одговорност да не настави да пропада.